Odgovor:
Osnova radnih navika i osamostaljivanja deteta u učenju je izrada plana rada i učenja. Sa tim treba početi vrlo rano, po malo i u granicama koje dete može da razume i ispoštuje. U početku treba planirati samo glavne aktivnosti, jednu ili dve aktivnosti dnevno: učenje nekih predmeta koje dete voli, domaći zadaci i slično. Da bi dete prihvatilo ovakav način rada, plan obavezno mora da sadrži, pored učenja i aktivnosti koje dete voli: čitanje knjiga, igranje, izlazak napolje, kućne obaveze itd.
U početku, roditelj treba da pomogne detetu da rasporedi vremenski svoje aktivnosti, da ga posavetuje kada je najbolje da planira neke aktivnosti, koliko mu vremena treba za odmor. Treba prihvatiti i detetove predloge, koliko god nam se učine neracionalnim. Kada se, na kraju dana osvrnete na plan koji je bio planiran za taj dan, treba sugerisati detetu šta nije bilo dobro i šta bi trebalo planirati drugačije za sutradan.
Ne treba insistirati da dete ima plan za svaki dan, neka to bude zabavna aktivnost, za početak. Dete uvek treba nagraditi kada postigne da ostvari sve što je planiralo. Ukoliko neka aktivnost nije realizovana, detetu treba pomoći da sutradan ili za vikend, nadoknadi propušteno. Ukoliko previše insistiramo na realizaciji planiranih aktivnosti ili isplaniramo detetu previše aktivnosti koje ono ne može da postigne, postoji opasnost da dete stvori negativan odnos prema planiranju vremena i učenju ili da plan ne postigne svoj cilj. Suština stvaranja radnih navika, na ovaj način je u optimalnom rasporedu obaveza i slobodnog vremena.
Detetu ništa ne treba uskratiti ali treba insistirati da, pored prijatnih aktivnosti, planira i one koje manje voli. Na taj način će naučiti da nezadovoljstvo i dosadu pobeđuje, očekujući prijatne stvari za koje zna da su izvesne toga dana. Kasnije, kada se dete osamostali u izradi ovog plana, on treba da obuhvati naizmenično, sve nastavne predmete, sport, odmor, zabavu. Čak ni tada, ne treba insistirati da dete uvek ima plan. Treba mu ponekad dopustiti da se „odmori“ od planiranja da bi mu se ponovo vratilo kada se za tim javi potreba.
Planiranje vremena može da obuhvati i samo „teške“ školske dane, kada dete ima mnogo da uči. Trebalo bi planirati i vreme koje dete provodi na raspustu.
http://www.canindia.com/wp-content/uploads/2014/12/04/KGKids_Dec4.jpg